Studio

Morao si imati airbrush (zračni kist) da bi objavljivao u Studiju ili Startu. To je bila šminka, glamur. Prilično skupa spravica. Nabavio sam ga 1983. u Beogradu. Tamo je neki tip radio kompresore za ejrbraš, cijena je bila povoljna. Vadio je kompresore iz starih frižidera (sve je to navodno isti princip), zavario im ručku, dodao crijevo i pofarbao (naručio sam zeleni). Kako sam dobio neku novčanu nagradu za animirani film, s tim sam mu platio. Bio je prilično težak, ali nije sad bitno, nikad nije isplatio lovu jer nisam naučio radit s tim. Mrzio sam rezanje onih maski od folija.
Ali par stvari sam ipak zašpricao, recimo ovu naslovnicu.
Bilo je to uoči olimpijskih igara u Americi. One zvijezde u naočalama-televizorima (amblem tih igara) su klasika iz primijenjene – tempera, kistom uz ravnalo. Eh da, nije bilo copy-paste.

Studio su svi kupovali, tjedna revija za televiziju, film i estradu. Na naslovnicama je imao fotografije poznatih faca, izuzetno rijetko neki crtež. Ovo je bila neka nepoznata faca, a onda je izgledala prilično svježe. Neko vrijeme, u Brozovoj sam na vratima starog ormara imao neljepljeno par naslovnica. Tko god bi prvi put došao rekao bi – «Sjećam se ovog Studija, nisam znao da si to ti radio».
Bila je to moja druga ilustracija za Studio. Druga i posljednja, još jednom sam nacrtao nešto unutra, bez ejrbraša. Skoro svi su tada radili za njih, Skozret se tamo i zaposlio.
Nisu me zvali, valjda im nije odgovarao moj stil. U svakom slučaju, Studio je više puta pisao o meni nego što mi je objavio neku ilustraciju.
Što se tiče ejrbraša, neko vrijeme sam ga vukao sa sobom, a onda se "izgubio" u nekoj od selidbi.